Kultura ne pripada samo velikim gradovima. Kada Limenka Teatar Fest dođe u manji grad, to nije samo festival - to je događaj koji menja atmosferu. Ulice postaju pozornica, deca postaju kritičari, limenke postaju valuta, kaže za Nova.rs Novica Pavličić.
Limenka Teatar Fest – Internacionalni pozorišni festival za decu, specifičan je zbog barem dve stvari. Sa jedne strane predstavlja originalan spoj pozorišta i ekologije, reciklaže i druženja, dok je s druge snažno okrenut decentralizaciji zahvaljujući tome što „putuje“ iz godine u godinu, kroz različite gradove Srbije. Nakon Novog Sada, Sombora i Kikinde, ove godine se festival spušta nešto južnije – sve do Kruševca, odakle su suosnivači festivala Novica i Valentina Pavličić i započeli svoje pozorišno putešestvije i angažman okrenut najmlađoj publici.
Četvrto izdanje Limenka Teatar Festa održava se od 3. do 7. septembra, a na repertoaru će biti deset predstava iz sedam država – Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije, Mađarske, Bugarske, Slovačke i Srbije. Ulaznice za festivalske predstave ne kupuju se novcem, već je potrebno doneti bar pet iskorišćenih limenki za piće koje će biti poslate na reciklažu.
Povodom predstojećeg izdanja festivala razgovaramo sa direktorom ove manifestacije Novicom Pavličićem.
Ove godine Limenka Teatar Fest se, nakon Novog Sada, Sombora i Kikinde, održava u Kruševcu. Zanimljivo je da je vaš inicijalni pozorišni projekat, Dečije pozorište „Čarapa“, krenuo baš iz Kruševca i to sada već davne 1996. godine. Kako se sećate tih početaka, i koliko vam je lično važno što se festival vraća na mesto odakle je sve počelo?
– Kruševac je za mene početak jedne ideje koja traje već skoro tri decenije, a to je da pozorište može da bude mesto stvaranja boljeg sveta, sveta po meri deteta. „Čarapa“ je nastala iz entuzijazma i potrebe da damo glas najmlađima, kroz igru, empatiju i umetnost. Povratak Limenka Teatar Festa u Kruševac za mene je emocionalno snažan trenutak. Kao da se krug zatvara, ali ne kao kraj, već kao novi početak. Grad je sazreo, mada i dalje ima onu toplinu i znatiželju koju sam voleo kada sam prvi put izašao pred dečiju publiku.
Limenka Teatar Festu je prethodila manifestacija „Limenkica – ulaznica“. Kako je došlo do preplitanja vašeg pozorišnog i ekološkog angažmana?
– Potpuno prirodno. I jedno i drugo su pozivi na promenu. Pozorište menja čoveka iznutra, a reciklaža menja svet spolja. Spojili smo ih jer smo shvatili da deca najbolje uče kroz igru i konkretan gest. Kada dete donese praznu limenku kao ulaznicu za predstavu, ono postaje deo rešenja – i to pamti. „Limenkica“ je postala simbol male, ali moćne akcije. To nas je i vodilo ka stvaranju celog festivala.
Kakav je bio odziv na prvim izdanjima Limenkice-ulaznice? Kako su ljudi – roditelji, ali i njihova deca – prihvatili ovu akciju, i kakve su bile najčešće reakcije koje ste čuli u razgovorima?
– Iskreno, kao da su čekali da im neko ponudi tu mogućnost. Reakcije su bile divne. Deca su sa ponosom donosila limenke, a roditelji su u tome videli ne samo ekološku poruku, već i društvenu odgovornost. Često su nam govorili: „Hvala vam što ste nas podsetili da male navike mogu da imaju veliki smisao.“ To su trenuci kada znaš da projekat ima srce.
Sam Limenka fest, pored ekološkog momenta, vrlo je jasno okrenut i decentralizaciji, s obzirom da se sva četiri izdanja – prošla i buduća – održavaju u gradovima širom Srbije.
Osećate li da je festival doprineo podizanju ekološke svesti i u sredinama van glavnih urbanih centara u Srbiji, odnosno – ponudi kulture koja je okrenuta prevashodno najmlađima?
– To je suština naše misije. Kultura ne pripada samo velikim gradovima. Kada Limenka Teatar Fest dođe u manji grad, to nije samo festival – to je događaj koji menja atmosferu. Ulice postaju pozornica, deca postaju kritičari, limenke postaju valuta. Praksa je pokazala da je decentralizacija pun pogodak. Mali gradovi su pokazali neverovatnu energiju, organizovanost i želju da se uključe. Ekološka svest raste kad je kultura dostupna.
S obzirom da Limenkica-ulaznica i Limenka Teatar Fest imaju već zavidan kontinuitet, možete li sa ovim dugotrajnim iskustvom da procenite i koliko se generalno svest menja na ovom polju – ne samo kod publike, već možda i kod privrede, koja na najdirektniji način proizvodi limenke?
– Mnogo se toga promenilo. Ljudi danas znaju više, ali i osećaju više. Nema više cinizma kada pričamo o reciklaži – postoji istinsko razumevanje, naročito među decom. A što se tiče privrede, drago mi je da mnoge kompanije više ne gledaju limenku samo kao ambalažu, već kao alat za društvenu promenu. Naš ALU COIN sistem je konkretan primer toga – limenka postaje sredstvo razmene, obrazovanja i solidarnosti.
Na koji način vaš program evoluira tokom godina, šta biste posebno istakli na predstojećem izdanju festivala?
– Svake godine dodajemo novu boju, novi sloj tako da i ove godine obogaćujemo edukativni predprogram novim sadržajima. Imaćemo „Limenkicu- cvećaricu“ gde će deca moći da kupe biljke u saksijama koje su uzgajala druga deca. Zatim „Limenkicu štednju“ gde će štednju moći da konkretizuju na još jedan način, osim učešćem u reciklažnoj štednji, i ostvariti dodatnu vrednost.“Limenkica svaštarica“ će velikim proširivanjem asortimana doprineti da deca steknu i neke veštine kućnih majstorija. Naš cilj je da Limenka Teatar Fest postane trajna platforma za obrazovanje, umetnost i ekologiju – ne samo kao događaj, već i kao kulturni pokret.
Decenijama ste posvećeni stvaralaštvu i aktivizmu okrenutom najmlađima. Koliko su školarci svesni problema ekologije, očuvanja životne sredine, planete Zemlje?
– Zapanjujuće je da jesu. Za njih to nije „tema“ – postaje način razmišljanja. Znaju šta je mikroplastika, kako funkcioniše reciklaža.. zapravo, već mnogo pojmova iz ove oblasti znaju. Slobodno i što je još važnije mnogo pitaju. U razgovoru s njima osećate da planeta ima šansu. Roditelji često uče od svoje dece i to je predivan paradoks našeg vremena. Zato i verujem da svaki Limenka Teatar Fest trenutak ostavlja trag – u kutiji za reciklažu, ali i u svesti generacija koje dolaze.
