“Jedna gomila kufli” je predstava koja nam dolazi iz Segedina, iz Pozorišta lutaka Bela Kover. Zasnovana je na duhovitoj priči Danijela Andraša o sedam zanimljivih, zabavnih i živopisnih stvorenja koja, nit su pasulj, niti... pa videćemo šta su, a Kufli su svakako... Oni vole da se kotrljaju, trče okolo, gledaju zalazak sunca i izležavaju se, ali ih inspirišu i čudne avanture: uzgajaju mahovinu, jedu pečurke koje ih pretvaraju u balone!

Uz salve humora i divne muzike, podsetićemo se šta znači živeti zajedno, kakva su iskustva života u zajednici, a nadasve koliko je važno da pomažemo jedni drugima.

Predstavu je režirao Janko Šnajder, muziku potpisuje Bela Agošton, zvuk i svetlo štimaju Balaž Bom i Peter Patkoš. Sve pripemaju Andrea Tot, Etel Atila Kiš, Ester Tot i Janoš Jernei. U predstavi igraju: Ana Spergel, Gabor Kočanji i Mihalj Rac.

O pozorištu:
Pozorište lutaka Bela Kover postoji od 1946. godine. Neguje raznolik repertoar, za različite uzraste dece. Na scenu postavljaju i klasične i savremene priče, bave se i raznolikim inscenacijama tih priča, pa u svom repertoaru imaju i predstave koje su nastale po novim trendovima, kao što su animacija objekata.

Predstava traje: 55 minuta

''Tri junaštva Kraljevića Marka” beogradskog Pozorišta “Čarapa” bavi se srednjevekovnom srpskom i evropskom tradicijom na inovativan način. Kroz dogodovštine mitskih i klasičnih junaka, predstava prikazuje način života, običaje i verovanja prošlih vremena. Kraljević Marko i njegov verni pratilac, konj Šarac, odlučno kreću u potragu za ''zlatnim ključevima'' kojima će otključati ''kovčeg'' i saznati šta su prijateljstvo, ljubav i hrabrost, te kako postati pravi heroj? Posebnoj atmosferi predstave doprinose originalno komponovana muzika, bogata likovnost scenografije, kostimi, scenski efekti i duhovit jezik,

Tekst Olivere Stamenković režirala je Valentina Pavličić. Autor scenografije i lutaka je Boris Čerškov. Kostim je delo Maje Mirković, a muzika Marka Nikolića. Koreografiju i scenski pokret osmislila je Jovana Rakić, a igraju: Marko Marković, Milan Tubić, Nikola Krneta i Tanja Živković.

O pozorištu:

Dečje pozorište „Čarapa“ osnovao je Novica Pavličić 1996. godine u Kruševcu, gde je radilo do 2000. godine. Po selidbi u Beograd, predstave izvodi kontinuirano na više scena, ali i po mnogim scenama Srbije, kroz projekte "Čarapa na točkovima" i "Pozorište za SVU decu". Deo projekta "LIMENKICA – ULAZNICA" postaje 2009. godine, a za njega 2014. godine dobijaju nagradu za najbolju neprofitnu kampanju u Srbiji.

Kroz scenu "Pozorište koje reciklira" (DKCB-Takovska 8), te nastupe u 56 gradova i mesta Srbije, do 2020. godine prošlo je 80.000 dece i roditelja, a više od pola miliona praznih limenki otišlo je u centre za reciklažu. Projekat 2021. prerasta u LIMENKA TEATAR FEST i "Čarapa” uz njega nastavlja svoj rad. Na repertoaru imaju 19 aktivnih predstava, diče se sa blizu 6000 odigranih predstava od nastanka, 700 gostovanja u zemlji i inostranstvu, 37 učešća na festivalima, tri osvojene nagrade. Članovi su međunarodnih asocijacija pozorišta za decu ASSITEJ i UNIMA, te jedan od osnivača Saveza nezavisnih profesionalnih pozorišta za decu ( SNPPD).

Predstava traje: 50 minuta

Vreme za bajku je upravo sad… i sad… i sad! Znači uvek. Bajke deci pričaju odrasli, deca odraslima, deca - deci, ali i odrasli odraslima. Naravno da bajke volimo da slušamo svi. I svi znamo da slušamo bajke. I svi smo ih se naslušali. Ispričati bajku - jedna je stvar. Odigrati je – nešto je posve drugo, a igrati se bajke, e to je “najdrugačije”!

Upravo to čine njih dvoje, Bajka i Ružica – igraju se. Igraju se bajke o Crvenkapici, svevremene bajke koju smo svi nebrojeno puta čuli i znamo napamet svaki detalj tako da bismo mogli da je ispričamo i unapred i unazag, pa i dijagonalno.

Igrati se bajke nešto je još lepše, uzbudljivije, poručuje ekipa predstave koju su, prema tekstu Jiržija Strede, obnovili Ivica Lučić i Aleksandra Colnarić, a u njoj igraju: Ivana Vukićević i Gordan Marijanov.

Lutke, masku i scenografiju osmislili su: Dražen Matijašević, Iskra Jovanović Glavaš i Dorija Lilijon,
a rasvetu je oblikovao Igor Elek, dok je izbor muzike napravio Otmar Hegediš.

O pozorištu:

Dječje kazalište Branka Mihaljevića počelo je da radi u Osijeku 1950. godine, a do danas je ostvarilo niz uspešnih nastupa na festivalima – čak u dalekoj Kini i na Tajvanu. Prvu lutkarsku predstavu postavilo je 1962. godine, a 1977. postalo je domaćin Susreta lutkara Hrvatske. Svojim radom insipirisali su mnoge mališane da krenu putem umetnosti.

Predstava traje: 45 minuta

Neobična predstava „Ritualni ples makazama“ dolazi nam iz dalekog Perua, a izvodi je peruansko-britanski umetnik Hoze Navaro.
Mistična simbioza lutkara i plesača vodi nas na uzbudljivo putovanje u srce prastarog peruansko-andskog plesa, koji je uvršten na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ples makazama Hozea Navara nastao je na osnovu istraživanja različitih tehnika lutaka i rearanžiranja tradicionalne muzike s elementima fuzije...
Performans/predstavu adaptirao je i izvešće je sam Navaro. Muzički dizajn za predstavu napravio je Kameron Mekbrajd, dok je dizajn scene delo Bele Lejn. Autori lutaka su Navaro, Aiman Hmdom i Ričard Kardenas Leguja.

Britanski mediji o Navarovoj predstavi?
O predstavi ovog umetnika britanski mediji izveštavali su kao o „auteničnom delu sa visokih Anda“, a koristili su prideve „elegantno“ i precizno“, te „suptilno i očaravajuće“, kada su opisivali ono što predstava budi u gledaocima. Neki od autora tih tekstova nagoveštavaju da nas ovo delo „odvodi u potpuno druge dimnezije koje do sada nismo poznavali“...

„Star Online“ kaže: „Samo iskustvo je transcendentalno i prosvetljujuće. „Ritualni ples makazama“ prevazilazi čin samog peruanskog plesa. Još jedan oblik drevne umetnosti spojen je s performansom, koji temperaturu predstave diže na potpuno novi nivo”. „Edinburški vodič“ ide korak dalje, i kaže: „Edinburška Majka Zemlja je počastvovana”!

„Ritualni ples makazama“ dobio je Nagradu za najbolji ples u lutkarstvu“ na Svetskom karnevalu lutaka na Tajlandu 2014. godine, te „Nagradu za nasleđe kulture“ na azijsko-pacifičkom Lutkarskom festivalu u Nančongu, u Kini 2017. godine.

Ko je Hoze Navaro?

Hoze Navaro je peruansko-britanski uemtnik. Učio je kod Huana Arkosa, a diplomirao na peruanskom Nacionalnom univerzitetu u Limi. Na Univerzietu u Londonu, odseku Škole za govor i dramu, Navaro drži kurs teatarske prakse i to na grupi za lutkastvo i teatar objekta. Član je britanske asocijacije UNIMA.
Predstava traje: 55 minuta

Priča Borisa Aprilova “Šest pingvinčića”, u režiji Katerine Ilkove, stiže nam iz Bugarske - iz Sofije.

Mnogi nas plaše raznim stvarima, neki čak polarnim medvedom! A kakav je taj medved, je li baš tako opasan, mi zapravo ne znamo. Jer, možda i nije tako strašan?! Ajde da proverimo, ajde da ga nađemo...
Traženje i suočavanje sa strahom zapravo je uzbudljiva avantura, puna urnebesnih nesporazuma...
Današnja deca su agresivnija, sposobnija, upućenija nego nekada. Da bismo zadobili njihovo poverenje i zaštitili ih od opasnosti po život, mi odrasli često pribegavamo raznim metodama: ili im pretimo, ili ih mamimo, ili smo jednostavno previše zaokupljeni svojim problemima da decu ni ne primećujemo.
Ali moramo da razumemo prirodu njihovog ponašanja. Ne smemo da zaboravimo da su i oni veoma radoznali i da žude da se što pre suoče sa životom. Ako im ne pomognemo, onda oni sami traže odgovore...
Isprovocirani istoimenom bajkom Borisa Aprilova, tvorci predstave upuštaju se u novo čitanje, ubrizgavajući u njega ovovremeno osećanje sveta.
Pred našim očima otvara se pozorišna zavesa i vidimo bezgranična mora i brod s jedrima. Čujemo i pesmu kapetana koji je morima nadaleko plovio i svašta video. I spreman je da nas uroni u još jednu avanturu - avanturu „Šest pingvina“.
A oni, pingvini, nakon što ih je više puta uplašio svirepi polarni medved, konačno odlučuju da vide koliko je taj medved zaista divlji. Usput se susreću s raznim životinjama, čiji odnos prema problemu samo još više rasplamsava njihovu radoznalost.
Bajku je za scenu adaptirao Venčeslav Asenov, scenografkinja je Emelijana Toteva, a autor muzike Pavel Vasev. Naratori su Silvana Petrova i Angel Kalev.

O pozorištu:

Ilkova teatar iz Sofije, na bogatoj lutkarskoj sceni Bugarske, upisao se 1989. godine. Svoje predstave izvode u okviru repertoara raznih pozorišta, a život trupe povezan je s kreativnim putem Katerine Ilkove, stoga trupu i zovu - Ilkova teatar. Na repertoaru imaju preko 30 naslova, od kojih se 13 igra i danas.

Predstava traje: 50 minuta

“Cirkus” je lutkarska predstava u kojoj je na sceni 17 marionetskih lutaka. Po žanru, to je komedija i namenjena je svim uzrastima. Na sceni su dva glumca, mnogo muzike i smeha, sve dovoljno za odličnu zabavu.

Predstava na duhovit način vodi publiku kroz svet cirkuskih artista, pokazujući na komičan i pomalo nespretan način, talenat i život umetnika u cirkusu. I sve to uz pomoć marioneta koje su junaci ove predstave.
U režiji Bobana Jovanovića, igraju Luka i Boban Jovanović. Autorka lutaka je Iva Hadžieva, scene - Dragana Breza, dok je majstor svetla i tona Saša Jović.

O pozorištu:

Lutka scena “Pepino” iz Niša je profesionalna lutkarska trupa od 1997. godine. Danas ova putujuća lutkarska trupa broji šest članova: pet glumaca i jednog majstora svetla i tona. Misija im je da predstave za decu odvedu do svih mesta gde ima dece, te da ih upoznaju sa različitim oblicima lutkarstva. Većina njihovih predstava su komedije, a nose poruke drugarstva, ljubavi i poverenja...

Trupa je do sada proputovala Evropu i svet. Igrali su u Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj, Indiji, Sloveniji, a bili su nafestivaliuma u Belorusiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Poljskoj, Bugarskoj, Ukrajini, Španiji, Rusiji, Kini Indoneziji, Egiptu, na Tajvanu...

Predstava traje: 40 minuta

Poučna basna “Cvrčak i mrav” godinama oplemenjuje mnoge pozorišne repertoare. Zbog svoje aktuelnosti i univerzalnosti našla je mesto i na repertoaru sarajevskog Pozorišta mladih. To je priča o prijateljstvu, igri, zabavi i radu, u kojoj Cvrčak i Mrav predstavljaju ravnotežu između duhovnih i materijalnih vrednostim, potrebnih svakom živom biću.

Pesme i snovi osnovni su motivi ove predstave u kojoj likovi sanjaju sunce, prirodu i leto, jer žele da budu veseli i srećni. Glavni junak priče Cvrčak svojom muzikom budi cvetove i miri različite svetove. Njegova muzika postaje čarobna tajna i lepota. Kroz lepršavu i razigranu igru na sceni, songove, živopisnu scenografiju i kostime, sarajevsko Pozorište mladih ovom predstavom, ne samo da zabavlja najmlađu publiku, već je i edukuje, dok stariju publiku vraća u detinjstvo i podseća je na vreme kad su bili deca.

Predstavu je režirao Adis Bakrač, a u njoj igraju: Edin Avdagić, Edis Bilić, Ajla Cabrera, Suada Ahmetašević, Elma Ahmetović, Mirza Dervišić. Dramaturgija je delo Adisa Bakrača, scenografiju potpisuje Narda Nikšić, a kostime Amna Kunovac Zekić. Muziku su komponovali Hamdija Salihbegović i Nedžad Merdžanović. Scenske elemente su izradili: Mirjana Čistopoljski, Mediha Džambegović i Danijela Letić-Madacky.

*Fografije: Dženat Dreković

O pozorištu:

U Sarajevu su 1950. godine osnovana dva teatra za decu: Pionirsko pozorište i Pozorište lutaka. Prvih desetak godina postojanja Pionirsko pozorište nema svoj ansambl, pa po projektu angažuje glumce iz drugih teatara i "glumce" decu, od koji su neki i danas poznati i priznati umetnici. Pozorište lutaka u tom periodu neguje marionetu. Šezdesetih godina Pionirsko pozorište formira svoj profesionalni ansambl, menja naziv u Pozorište za mlade i počinje da postavlja sve ambicioznije projekte koji nisu namenjeni samo najmlađima, nego pretenduju animiranju što širih grupa mladih ljudi.

Prirodna simbioza ova dva teatra dogodila se 1977. godine. Njihovim udruživanjem nastaje Pozorište mladih Sarajevo, sa dve samostalne scene: Lutkarskom i Dramskom. U i oko Pozorišta formira se grupa značajnih autora koji dobro znane junake i priče sada predstavljaju na nov način, u savremenoj dramaturškoj obradi i u modernom teatarskom pristupu. Specifičnost teatarskog izraza (pokret, ples, pantomima...) i zavidan umetnički kvalitet predstava, koje ni u jednom segmentu ne zaostaju za predstavama tzv. "pozorišta za odrasle", omogućili su Pozorištu da ostvari brojna, značajna gostovanja diljem Evrope, Azije i Afrike.

Od te, sada već daleke 1950. godine, do danas, Pozorište mladih Sarajevo bilo je i ostalo pozorište svih generacija.

Predstava traje: 60 minuta